Investicije
INVESTICIJE NA KOSOVU
Razlozi zbog kojih treba investirati na Kosovu – Koristi za potencijalne strane i domace investitore. Neke od koristi kada investirate na Kosovu su: niski porezi, obilje resursa i povoljno poslovno okruženje.
- Porezi na Kosovu su veoma niski u poredenju sa susrednim zemljama
- Poreski sistem je veoma jednostavan
- Stanovništvo – mlado i motivisano, 70% ispod 35 godina starosti
- Mlada i motivisana radna snaga sa snažnim preduzetnickim duhom i mogucnostima sa opštim poznavanjem evropskih jezika
- Zavidni prirodni resursi: lignit, cink, olovo, fero nikal i obradivo poljoprivredno zemljište
- Slobodan pristup tržištu Evropske unije i susednih zemalja
- Moderne institucije za podršku poslovanju
- Jednostavna i brza procedura za registraciju biznisa (za tri dana)
- Siguran bankarski sistem
- Moderna zakonska struktura u skladu sa EU, i
- Zvanicna valuta na Kosovu je evro, što eliminiše rizik evro zone.
Posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je postiglo veliki napredak u mnogim razvojnim oblastima, ka npr: porast politicke stabilnosti, povecanje nivoa bezbednosti, stabilna ekonomija sa kontinuiranim rastom, kompletiranje zakonodavstva itd. Ono je važan deo inicijativa regionalne saradnje putem kojih je postignuto uspostavljanje zajednickog regionalnog tržišta, ukidanje carinskih tarifa, eliminacija trgovinskih barijera kao i otvaranje novih perspektiva. Institucije Kosova su radile i nastavljaju brzim korakom na ispunjavanju standarda potrebnih za clanstvo u Evropskoj uniji.
Stvoreno je stabilno makroekonomsko okruženje, održivi finansijski sistem, izvršena je reforma fiskalne politike u cilju primene najnižih poreskih stopa u regionu. Medu važnim ciljevima koje naša zemlja ima pred sobom je i porast konkurentnosti domace ekonomije na regionalnom tržištu.
Postignut je napredak u izgradnji moderne infrastrukture, kako na Kosovu, tako i u vezama sa regionom. Ovde vredi pomenuti vezu sa Albanijom novoizgradenim autoputem, kao i obecanje Albanije da ce u ne tako dalekoj buducnosti izgraditi i železnicku prugu koja povezuje dve zemlje. Važnost ovog puta za Kosovo ima dvostruko znacenje kada se ima u vidu da sada Kosovo ima i svoju luku na Jadranu preko koje se vrši prekomorski transport. Ovim putem Kosovo je povezano sa svojom lukom do koje se sada stiže za samo dva i po sata. Ubrzo pocinje i izgradnja autoputeva koji povezuju Kosovo sa Albanijom, Makedonijom i Srbijom, cija izgradnja pruža veoma povoljne mogucnosti za strane investitore.
Naša zemlja pruža velike mogucnosti za investiranje i u drugim sektorima kao što su: poljoprivreda, energija, vinogradarstvo, turizam, vadenje i prerada metala itd.
Siste za registraciju poslovanja na Kosovu predstavlja još jedan podsticajni faktor za povecanje investicija, sa pojednostavljenim i brzim postupkom registracije novih biznisa za kratko vreme.
Sve to cini da Kosovo bude videno ka veoma atraktivna zemlja sa mogucnostima za investiranje svakog investitora u razlicite sektore, kao npr. u privatizaciju gde se sada ocekuje privatizacija i davanje pod koncesiju velikih javnih kompanija kao što su: Pošta i telekom Kosova i Kompanija za distribuciju elektricne energije, investicije u zelene aktivnosti, gde veoma povoljne mogucnosti u pogledu obezbedivanja fizicke infrastrukture pružaju industrijski parkovi.
Kosovo radi na uspostavljanju tržišta finansijskog kapitala na kojem ce moci da plasiraju svoje investicije investitori koji žele da investiraju u akcije raznih kompanija.
Procenjuje se da je tokom 2010. godine investirano 314.6 miliona evra, što u poredenju sa prethodnom godinom predstavlja rast od 8%.
Ukupan broj stranih kompanija koje posluju na Kosovu dostigao je broj od 4210. Investicije u bankarski sistem predstavljaju najvecu finansijsku vrednost sa stranim kapitalom.
Strani kapital ima široku geografsku rasprostranjenost, iz više od 80 zemalja širom sveta, gde je Albanija zauzima prvo mesto prema broju registrovanih poslovnih subjekata.
Raspodela stranih investicionih kompanija prema ekonomskim sektorima
| Br | Sektor | Br. Kompanija | % od ukupnog broja |
| 1. | Trgovina | 1674 | 40% |
| 2. | Proizvodnja | 624 | 15% |
| 3. | Izgradnja | 502 | 12% |
| 4. | Turizam i hotelijerstvo | 310 | 7% |
| 5. | Transport | 158 | 4% |
| 6. | Bankarski sektor | 125 | 3% |
| 7. | Telekomunikacije | 98 | 2% |
| 8. | Zdravstvene usluge | 49 | 1% |
| 9. | Obrazovanje | 33 | 0.8% |
| 10. | Razne usluge | 637 | 15.2% |
| Ukupno | 4210 |
CARINSKI SISTEM
Carina Kosova primenjuje napredne postupke carinjenja robe korišcenjem elektronskog sistema - TIMS (Trade Information Management System) gde se 90% deklaracija vrši putem DTI (Direct Trade Input). Prosecno vreme za carinjenje na granicnim prelazima je 3 sata.
Carinske tarife na Kosovu kada se radi o uvozu su:
- 0% za robe koje se uvoze iz zemalja CEFTA
- 10% za robu koja se uvozi iz svih ostalih država
- Primenjuje se varijabilna akcizna stopa za proizvode kao što su: duvan, nafta, alkohol itd.
Posle izvršenih izmena u carinskom sistemu, smanjene su carinske tarife za:
- Kapitalna sredstva (osnovna)
- Sirovine za agro proizvodnju i neke druge proizvodne sektore
- Sirovine za dalju preradu sa 10% na 0%,
Od carinskih dažbina su oslobodeni:
- Veštacka dubriva
- Farmaceutski proizvodi
- Hirurški instrumenti i aparati
- Roba za humanitarne potrebe
- Proizvodi koje koriste strane diplomate i konzularne misije
- KFOR
- UNHCR
- Medunarodni crveni krst
- NVO koje je registrovao UNMIK ciji je cilj podrška humanitarnim programima i projektima, kao i programima i projektima rekonstrukcije na Kosovu.
PORESKI SISTEM
Poreska politika na Kosovu je orijentisana ka jednostavnim propisima koji obezbeduju široku poresku bazu i najniže poreske stope u regionu i šire. Porezi se razlikuju u zavisnosti od vrste poslovne aktivnosti i godišnjeg prometa.
Poreska uprava primenjuje tri glavna poreska režima:
- Porez na dodatu vrednost (PDV)
- Porez na dobit preduzeca (PDP)
- Porez na licne prihode (PLP)
Porez na dodatu vrednost (PDV) – Glavni porez na Kosovu je porez na dodatu vrednost (PDV), koji se placa na robe i usluge. Stopa ovog poreza je fiksna i iznosi 16% na sve robe bez obzira na njihovo poreklo i 0% za robu koja je namenjena za izvoz. Preduzeca ciji je godišnji promet veci od 50,000 evra dužna su da se registruju za PDV.
Porez na dobit preduzeca – Ovaj porez se placa svaka tri meseca u zavisnosti od godišnjeg prometa. Poreska stopa za preduzeca ciji je godišnji promet veci od 50000 evra iznosi 10%.
Porez na licne prihode – Ova vrsta poreza se primenjuje na plate, poslovne aktivnosti, iznajmljivanje, kamate, nepokretnu imovinu itd. Poreske stope na plate su progresivne i zavise od visine primanja, pri cemu je istovremeno vrednost ovih poreskih stopa najniža u regionu i u odnosu na države EU.
Poreske stope su:
0% za prihode do 960 evra/godišnje
4% za prihode od 960 do 3000 evra/godišnje
8% za prihode od 3001 do 5400 evra/godišnje
10% za prihode vece od 5400 evra/ godišnje
Penzioni doprinosi – Odgovornost za administraciju i vodenje individualnih penzionih štednih racuna ima Penzioni štedni fond Kosova. Zakon obavezuje poslodavce i zaposlene da uplacuju doprinose za finansiranje penzionog fonda zaposlenih po stopi od 5% na plate koji idu na teret poslodavca i 5% na teret zaposlenih.
Naredna tabela prikazuje poreske stope u zemljama u regionu:
| Zemlja | Porez na dobit preduzeca | Porez na prihode | PDV |
| Kosovo | 10% | 4- 8 -10% | 16% |
| Crna gora | 9% | 12% | 17% |
| Makedonija | 10% | 10% | 18% |
| Srbija | 10% | 10-20% | 18% |
| Hrvatska | 20% | 15-45% | 23% |
| Bugarska | 10% | 10% | 20% |
| Grcka | 25% | 0-40% | 19% |
| Romunija | 16% | 16% | 19% |
Valuta - korišcenje evra kao zvanicne valute utice na stvaranje poverenja, sa niskom stopom inflacije.
REGISTRACIJA POSLOVANJA
Postupak registracije poslovanja na Kosovu je veoma jednostavan i brz. Strane investicije reguliše Zakon o stranim investicijama koji štiti strane investitore i tretira ih na isti nacin kao i domace investitore.
Da bi vodili legitimno poslovanje, strana i domaca preduzeca su dužna da se registruju u Agenciji za registraciju poslovanja pri Ministarstvu trgovine i industrije kao jedna od sledecih kategorija poslovanja.
1. Individualno poslovanje,
2. Opšte partnerstvo,
3. Ograniceno partnerstvo,
4. Društvo sa ogranicenom odgovornošcu
5. Akcionarsko društvo,
6. Strana kompanija,
7. Društveno preduzece,
8. Poljoprivredna zadruga,
9. Ostala preduzeca pod jurisdikcijom KPA
U skladu sa odredbama Zakona o stranim investicijama, stranim kompanijama je dozvoljeno da se bave bilo kojom poslovnom aktivnošcu koja je dozvoljena domacim kompanijama i ne postoji nijedno ogranicenje kada se radi o kapitalu koji može da ima ta kompanija. Strani investitori mogu da osnivaju svoje ogranke u istom obliku kao i domaci poslovni subjekti.
